Vaš Um

Mapa Uma

Da bi ste potpuno razumeli na koji način Hipnoza radi, veoma je važno da prvo shvatite kako radi Vaš Um.
Um se sastoji od tri vrlo posebna i ujedno vrlo različita dela. Svaki deo radi vrlo različite stvari i zato se oni međusobno teško sporazumevaju.

Prvi deo je naš Svesni um. To je um koji radi sada, ovog trenutka, dok ovo čitate. Ispod tog spoljnog nivoa shvatanja imamo deo uma koji se naziva Podsvesni um ili Podsvest. Na najdubljem nivou se nalazi i treći deo koji se naziva Nesvesni deo uma. Razlog vašeg dolaska kod mene isključuje potrebu za priču o Nesvesnom delu ali, red je da ga spomenemo. Ovaj deo našeg uma ima dve osnovne funkcije, da kontroliše snagu ili slabost našeg imuno-sistema, i da kontroliše naše automatske telesne funkcije kao što su otkucaji našeg srca, treptanje naših očiju, disanje, krvotok i sve druge funkcije na koje se ne može uticati svesnom voljom.

SVESNI DEO UMA

Naš svesni deo uma je mesto gde provodimo najviše vremena. Ovaj deo našeg uma obavlja četri funkcije za nas, a to su:

1. ANALIZA

– deo svesti koji posmatra svako dešavanje, rastavlja ga na delove i predlaže načine rešavanja tog problema. To je ujedno deo koji stvara na stotine odluka koje donosimo svakog trenutka; odluke za koje mislimo da su automatske, ali u stvari nisu, kao na primer: Da li da otvorim vrata? Da li da upalim svetlo? Da li da obučem jaknu? Itd. Obično za ovakve stvari mislimo da su automatske funkcije, ali nisu. Mi moramo prvo doneti odluku da li da to uradimo ili ne.

2. RACIONALNI DEO SVESTI

– deo čiji je osnovni zadatak da nam daje objašnjenja za sva naša ponašanja i postupke. Kao što znate, ako nemamo objašnjenje zašto nešto radimo tako kako radimo, onda postajemo anksiozni, nervozni, frustrirani I slično. Ako to stanje potraje dovoljno dugo, obično dovodi do ozbiljnih mentalnih stanja. (Mentalne ustanove su prepune ljudi koji rade neke stvari, a pri tome neznaju zašto to rade) . Međutim, jedini problem sa „pravim“ objašnjenjem za neko naše ponašanje koji nam daje naš racionalni deo je taj što nikad nije „pravi“ razlog tog ponašanja.
Na primer, pušači kažu da puše zato što ih to smiruje, daje im snagu da istraju, vreme da smireno razmisle o nečemu i slično; debeli ljudi kazu: „Ja sam debeo zato što jedem kad mi je dosadno, kad sam nervozan, kad sam tužan, kad sam pospan, kad sam…“
Sta je zajedničko svim ovim navedenim objašnjenjima? Naravno, sigurno ste to već sami primetili, svima je zajedničko to što to nisu „pravi“ i „stvarni“ razlozi: pušači, pre nego što su stvorili naviku, čuli su neke druge pušače kako pričaju: „Pušim zato što me to smiruje“, „pusim zato sto… „; debeljuce su čule druge debeljuce kako kažu: „Jedem zato što sam nervozan“,“ jedem zato što mi je dosadno“, „jedem zato sto…“

3. MOĆ VOLJE

– svima nam je poznat taj termin,zar ne? Vi možete reći: „Baciću cigarete i baš ništa na kugli zemaljskoj me neće naterati da ponovo zapalim!“ Eh, pa svi znamo koliko to obično traje…. Vrlo dobro Vam je poznato kad „čvrsto odlučite da ostavite pušenje“ koliko to traje ili kad počnete sa dijetom koliko obično izdržite pre nego što uđete u frižider i zaključate vrata za sobom. Svi ovi poduhvati/pokušaji traju upravo onoliko koliko i injekcija adrenalina koja je stvorena tom idejom ili željom. Kad adrenalin opadne, stara navika se vraća, samo što je sad još jača i još izraženija.

4. RADNA MEMORIJA (kratkotrajna)

– ovo je memorija koja nam je potrebna za svakodnevne aktivnosti, kao na primer: „Koji je put do mog posla?“, „Kako se zove moj suprug, majka, otac?“, „Kako mi se deca zovu?“, “ Koji je broj mog kućnog i mobilnog telefona?“ itd. To je memorija koja nam je potrebna da prođemo kroz svaki uobičajeni dan.

Ove četri stvari su sve što nas svesni deo uma radi!
— Pravo mesto gde Vi stvarate svoj život je na nivou ispod svesnog dela, na nivou koji se zove podsvesni um tj. Podsvest. Podsvesni um je neverovatno moćan. On može da vas pretvori u sve ono što želite da budete: u bogataša ili prosjaka, vitkog ili debelog, srećnog ili tužnog… Šta god da ste u stanju da zamislite- to možete i biti!

PODSVESTNI DEO

Da bi ste bolje razumeli kako podsvest funkcioniše, najjednostavnije je da je uporedimo sa kompjuterom zato što ona upravo tako funkcioniše.
Vi znate da kad kupite novi kompjuter, doneste ga kući, postavite na sto, upalite i pokušate da nešto uradite sa njim –nećete uspeti ništa. Razlog za to je što u kompjuteru nema nikakvog programa. Kompjuter, da bi radio, mora da ima instalirane određene programe i on radi samo na osnovu tih ubačenih programa. Isto tako, Vi vrlo dobro znate da kad jednom obrišete neke programe, namerno ili slučajno, kompjuter više ne može da radi operacije koje su bile vezane za taj program. Npr. Ako izbrišete programe za slušanje muzike, džaba što imate snimljenu silnu muziku;ona se ne čuje. Znači, kompjuter radi samo na osnovu postojećih programa koji su u njemu.
E, upravo je to način i princip po kome radi naša podsvest- ona je, u stvari, perfektni biološki kompjuter: svakoga dana mi programiramo naš kompjuter kroz naša životna iskustva. Kad smo se rodili, naši kompjuteri su bili skoro potpuno prazni; bilo je par programčića u nesvesnom delu i to je sve. Svakoga dana, od tada, mi dodajemo neke nove programe. Osnovno pravilo našeg kompjutera je sledeće: on nas održava onakvom osobom kakvom nas stvori na osnovu programa koje smo mu dali i koje ćemo mu davati sve dok smo živi. Na primer, ako naš kompjuter na osnovu naših iskustava smatra da smo debeljuce, mi to i jesmo; ako misli da smo vitki, pušači, nesrećni ili pak superuspešni I slično, onda mi to definitivno i jesmo. On stalno pregledava sva naša iskustva i donosi odluku kakva smo mi osoba.
Ovaj kompjuter je izuzetno brz i precizan, svi podaci bivaju obrađeni trenutno i on funkcioniše na osnovu tih programa. Kao rezultat njegovog rada, mi smo to što jesmo.

Delovi nase Podsvesti su:

TRAJNA MEMORIJA

– U njoj su sačuvana sva naša dešavanja od trenutka rođenja do sad. Svaka informacija koja je ikada primljena kroz bilo koje od naših pet čula, čuva se ovde, tako da, počevsi od trenutka kad je stvoren mozak u maminom stomaku, sve što smo čuli, osetili ili doživeli ostavlja trag u nama.Tako počinje stvaranje velike baze podataka iz koje se stvaraju naša uverenja, navike i modeli našeg ponašanja. Svi ti podaci nas pretvaraju u ono što smo danas. Svaka naša buduća misao, buduća reakcija, kao i naše buduće osećanje u vezi nekoga ili nečega- sve se to zasniva na osnovu naših iskustava iz prošlosti.Mi smo proizvod zbira svih naših prošlih iskustava.Sigurno Vam se desilo, u toku nekog razgovora, da se setite neke uspomene ili dešavanja koje ste odavno svesno zaboravili, a to je, u stvari, sve vreme bilo sačuvano u trajnoj memoriji.

Podsvesni deo uma je kao video kamera koja snima non-stop, čak i dok vi spavate. Sve što vam se ikad desilo, što ste ikad čuli, pomirisali ili osetili je permanentno smešteno i zaključano u velikoj banci memorije vaše podsvesti. Mi nikad ništa ne zaboravljamo. Ako postoji razlog, hipnozom možemo ući u trajnu memoriju, a Vi ćete imati osećaj kao da putujete unazad, kroz vreme. Na primer, možete se vratiti u vreme Vašeg prvog rođendana ili ako želite samog trenutka vašeg rođenja.(!) To nije samo sećanje ili trenutak; Vi ste, u stvari, ponovo u tom vremenu i sve se ponovo dešava. Možete da vidite sve detalje oko sebe, da osetite sve mirise, da osetite ukus kolača na vašem nepcu i da čujete sve ljude koji su tamo sa vama.
Da ponovim: mi nikad ništa ne zaboravljamo na podsvesnom nivou uma, samo neznamo kako da svesno pristupimo tim sećanjima.

 

NAVIKE

– One su posledica ponavljanja inicijalne sugestije. Ako su vam kao detetu roditelji ponavljali kako ,,brzo učite i lako pamtite sve što čujete ili vidite“, Vi upravo tako i reagujete na svaku novu materiju koju proučavate. Na primer: pušači, pre nego što su stvorili naviku, prvo su slušali neke druge pušače kako pričaju: ,,pušim zato što me to smiruje“, ,,pušim zato što…“ Ovo važi kako za pozitivne tako i za negativne programe ponašanja tj. navike.
– Mi imamo tri vrste navika. Vi znate da imate neke dobre navike i da imate neke loše navike. Svi ih imamo, zar ne? Ali, većina naših navika nisu ni dobre ni loše, već su stečene. Navika je automatska reakcija na neko dešavanje. Npr: Kad telefon zazvoni, mi ga ne posmatramo pitajući se šta da radimo, nego ga uyimamo automatski I, u zavisnosti od našeg raspoloženja, odgovaramo na neki određeni način.

EMOCIJE I OSEĆANJA

– Postoje tri osnovne emocije, a to su: -pozitivna: -Da, to mi sviđa, ja to hoću. -neutralna: – Ma, svejedno mi je, kako god. -negativna: – Ne, to mi se ne sviđa, ja to neću. Kao posledica ovih emocija, javlja se naša fizioloska (telesna) reakcija koju nazivamo osećanja. Znači, osećanja su fiziološka (telesna) reakcija na jednu od od osnovnih emocija. U zavisnosti od snage emocije kojom reagujete na nekoga ili nešto, imamo odgovarajuće osećanje kao što su: ljubav, mržnja, strah, sreća, radost, nervoza….

Ponekad nas naša osećanja dovedu u problem, jer svesni deo uma ne zna kako da barata osećanjima, zato što to nije njegov posao. Svaki put kad nam se u nekoj situaciji pokrenu osećanja, naš svesni um se otvara i mi se ophodimo prema takvoj situaciji sa naše emotivne strane uma tj, podsvesno. Dakle, kada neka sadašnja situacija počne da vibrira u skladu sa nekom prošlom situacijom ili dešavanjem, mi trenutno osećamo emotivni flešbek. Što znači, ponovo se pokreće inicijalna emocija, ali ne na svesnom nego na našem podsvesnom emotivnom nivou.
Na primer, sigurno Vam se desila situacija da u neku običnu razmenu mišljenja odjednom uneste toliko žara i osećanja, da prosto potpuno izgubite kontrolu, zar ne?! I, kad situacija prođe, kad razmišljate o torn događaju pitate se zašto ste tako burno reagovali i nemate objašnjenje otkud tolika emocija.

IMAGINACIJA

– Ona je mnogo više nego Vaša kreativnost. Imaginacija je Vaš doživljaj sveta u kome živite. Naravno, svaki čovek ima drugačiju sliku o svetu koji ga okružuje. Bez obzira što njegov doživljaj sveta nema baš nikakve veze sa mojim pogledom na svet, svakome od nas je njegov doživljaj sveta apsolutna istina. Vidite u čemu je poenta: u potpuno istom vremenu i okruženju, svako od nas ima svoju ideju u kakvom svetu živi. Nikakve veze nema to što nam je isto okruženje i vreme u kome živimo. Većina nas ima dijametralno suprotne stavove o svetu u kome živimo. Pri tome, svet se nije promenio, šta god mi mislili o njemu. Znači, naša imaginacija stvara naš doživljaj sveta u kome živimo; jednom stvoren, naš doživljaj sveta ostaje takav, kao naša Istina sve dok ga ne promenimo na podsvesnom nivou. Ovaj deo naše podsvesti je takođe zadužen I da nas čuva od svake opasnosti, kako stvarne, tako i zamišljene. Nekada, ono sto je zamišljeno u našoj podsvesti ima uticaj na nas kao i događaj koji se stvarno desio. Naša podsvest ne vidi razliku, ali naša imaginacija stalno brine o našoj bezbednosti. Ona nas čuva, kako od realne, tako i od zamišljene opasnosti.

Realna opasnost je, npr., strah da izađete na ulicu, a da ne pogledate levo i desno. A nerealna opasnost je, npr. , strah od mase ljudi na ulici koji idu nekim svojim poslom ili strah od umiljatog malog kučeta. Nažalost, kod većine ljudi, nakon godina negativnog programiranja, jedna od osnovnih karakteristika njihove podsvesti je negativnost. Posle silnih sugestija koje su slušali i ponavljali sami sebi godinama: ,,Ti si nesiguran, odustani, ne vredi ni pokušavati; baš si nesposoban, baš sam debeo; ja sam pušač zato što…“ Njihova podsvest je usvojila te i takve sugestije i pretvorila ih u njihovu ,,istinu“. U trenutku i vremenu kad su prvi put čuli te i takve sugestije nisu imali dovoljno znanja i životnog iskustva da ih odbace kao netačne i katastrofalno loše po njih. Onog dana kad su odlučili da je vreme za pozitivne promene i krenuli s puno entuzijazma da ,,bombarduju“ sebe lepim i pozitivnim sugestijama o sreći i zdravlju desilo se-NIŠTA. Kako to? Zašto to? Pa ja iskreno želim promene…Evo primera zašto Vaše sugestije koje dajete za pozitivne promene ne prolaze: uzmimo bilo koju debelu osobu i posmatrajmo njenu internu komunikaciju-recimo, kad izađe iz tuš kabine i posmatra se u ogledalu dok se briše. Šta mislite šta ona kaže sebi? ,,Oh Bože, baš sam debeo!“ -Takva misao ide do podsvesti i podsvest kaže: ,,Da, ovo odgovara programu po kome funkcionišem. Prihvatam ovu sugestiju.“ Znači, ova misao tj. sugestija je prihvaćena i samim tim pojačava već postojeći program razmišljanja po kome ova osoba sebe doživljava kao debelu. I onda, onog dana kad ta ista osoba reši da dovede svoj fizički izgled u red, puna elana počne sa najnovijom ,,superbrzom i superuspešnom dijetom“ reši da je pojača pozitivnim sugestijama i kaže sebi ispred ogledala: „Ja sam mršav, ja fantastično izgledam“ -Takva misao opet ide do podsvesti i podsvest kaže: „Ne, ovo ne odgovara programu po kome funkcionišem. Odbacujem ovu sugestiju.“ Posle par dana ili nedelja ta osoba shvata da ni pozitvne sugestije, ni ta nova ,,superbrza i superuspesna dijeta“ ne daju rezultate. Šta mislite, šta kaže ona sebi tada? ‘“Oh Boze, uvek ću biti debeo! Baš sam nesretan!“ I odlazi do frižidera da se uteši…
Zvuči Vam poznato? Ovo pravilo važi ne samo za težinu, nego i za sve druge programe našeg ponašanja i razmišljanja.

KAKO MI MOŽEMO DA UNESEMO SUGESTIJE U NAŠU PODSVEST?

Vrlo je važno da razumete da ideja, sugestija ili koncept koji uđu u našu podsvest, moraju da se dogode tj. biće izvršeni. Na taj nacin, Vi menjate program i podsvest mora da radi u skladu sa tim novim programom. Ali, to obicno ne ide tako lako.
Sad ću Vam to i pojasniti: Vi nešto odlučite – recimo, da prekinete sa pušenjem. Odluka doneta na svesnom nivou koja glasi: ,,Odlučio sam, ostavljam pušenje! Ništa me na ovom svetu ne može zaustaviti da prekinem tu ružnu naviku.“ Vaša svest je prosto oduševljena i kaže: -To je sjajno, podržavam te u potpunosti , bićeš super, bićeš zdrav i jak!
Ali, da bi se ta fantastična promena i ostvarila, ta ideja mora da uđe u vašu podsvest i da tako promeni program Vašeg ponašanja i razmišljanja. I naravno, Vi puni volje i elana počinjete da šaljete tu poruku samom sebi tj. svojoj podsvesti: ,,Ja sam nepušač. Super se osećam bez cigareta.“ Ali, tu se javlja mali problem!
Postoji još jedan deo svesti o kome Vam dosad nisam ništa rekla. Taj deo je ključni igrač u razumevanju ovog procesa unošenja sugestija.
Poslednji deo nase svesti je deo koji je potpuno kontrolisan od strane podsvesti.

KRITIČKI FAKTOR

– On je zadužen, kako za informisanje, tako i za čuvanje Vaše podsvesti. On radi na osnovu pregleda već stečenih iskustava: doživljaja, utisaka, osećanja- smeštenih u podsvesti. Kritički faktor radi tako što poredi sugestije i ideje koje čujete ili dajete sebi sa Vašim postojećim modelima ponašanja i razmišljanja. Na osnovu tog poređenja on sugestije propusta u podsvest ili ih prebacuje na snagu volje tj. odbacuje. To znači: ako neka ideja ili sugestija nije u skladu sa već postojećim podsvesnim programom ona ne prolazi u podsvest i ne deluje.
Vratimo se sad na našeg pušača da bi Vam sve bilo jasno. Dakle kad te divne sugestije „Neću da pušim. Ja to ne želim. Ja sam nepušac.“ stignu na granicu podsvesti, tu ih čeka čuvar vrata podsvesti- kritički faktor. On kao da pita podsvest šta da radi sa tim sugestijama.
Setite se da smo rekli: ako je neka ideja ili sugestija u skladu sa već postojećim podsvesnim programom ona prolazi u podsvest i počinje da deluje. Ali podsvest kaze: čekaj, čekaj, pa on puši već dvadest godina; njemu cigarete trebaju da bi bio smireniji, opušteniji i svi oni razlozi koje pušači ponavljaju. Ne, to nije u skladu sa programom po kojem radim zadnjih dvadeset godina. Odbaci te ideje i pošalji in na snagu volje. I, pošto su to reči šefa, kritički faktor ih jednostavno skrene na snagu volje, pa koliko izdrže tamo… -Za odgovor na to pitanje pitajte svakog pušača koliko je puta definitivno ,,ostavljao“ pušenje i koliko su ta ,,ostavljanja“ trajala.