– Ona je mnogo više nego Vaša kreativnost. Imaginacija je Vaš doživljaj sveta u kome živite. Naravno, svaki čovek ima drugačiju sliku o svetu koji ga okružuje. Bez obzira što njegov doživljaj sveta nema baš nikakve veze sa mojim pogledom na svet, svakome od nas je njegov doživljaj sveta apsolutna istina.
Vidite u čemu je poenta: u potpuno istom vremenu i okruženju, svako od nas ima svoju ideju u kakvom svetu živi. Nikakve veze nema to što nam je isto okruženje i vreme u kome živimo.
Većina nas ima dijametralno suprotne stavove o svetu u kome živimo. Pri tome, svet se nije promenio, šta god mi mislili o njemu. Znači, naša imaginacija stvara naš doživljaj sveta u kome živimo; jednom stvoren, naš doživljaj sveta ostaje takav, kao naša Istina sve dok ga ne promenimo na podsvesnom nivou.
Ovaj deo naše podsvesti je takođe zadužen I da nas čuva od svake opasnosti, kako stvarne, tako i zamišljene. Nekada, ono sto je zamišljeno u našoj podsvesti ima uticaj na nas kao i događaj koji se stvarno desio.
Naša podsvest ne vidi razliku, ali naša imaginacija stalno brine o našoj bezbednosti. Ona nas čuva, kako od realne, tako i od zamišljene opasnosti.
Realna opasnost je, npr., strah da izađete na ulicu, a da ne pogledate levo i desno. A nerealna opasnost je, npr. , strah od mase ljudi na ulici koji idu nekim svojim poslom ili strah od umiljatog malog kučeta.
Nažalost, kod većine ljudi, nakon godina negativnog programiranja, jedna od osnovnih karakteristika njihove podsvesti je negativnost. Posle silnih sugestija koje su slušali i ponavljali sami sebi godinama: ,,Ti si nesiguran, odustani, ne vredi ni pokušavati; baš si nesposoban, baš sam debeo; ja sam pušač zato što…“ Njihova podsvest je usvojila te i takve sugestije i pretvorila ih u njihovu ,,istinu“.
U trenutku i vremenu kad su prvi put čuli te i takve sugestije nisu imali dovoljno znanja i životnog iskustva da ih odbace kao netačne i katastrofalno loše po njih.
Onog dana kad su odlučili da je vreme za pozitivne promene i krenuli s puno entuzijazma da ,,bombarduju“ sebe lepim i pozitivnim sugestijama o sreći i zdravlju desilo se-NIŠTA. Kako to? Zašto to? Pa ja iskreno želim promene…
Evo primera zašto Vaše sugestije koje dajete za pozitivne promene ne prolaze: uzmimo bilo koju debelu osobu i posmatrajmo njenu internu komunikaciju-recimo, kad izađe iz tuš kabine i posmatra se u ogledalu dok se briše. Šta mislite šta ona kaže sebi? ,,Oh Bože, baš sam debeo!“ -Takva misao ide do podsvesti i podsvest kaže:
,,Da, ovo odgovara programu po kome funkcionišem. Prihvatam ovu sugestiju.“ Znači, ova misao tj. sugestija je prihvaćena i samim tim pojačava već postojeći program razmišljanja po kome ova osoba sebe doživljava kao debelu. I onda, onog dana kad ta ista osoba reši da dovede svoj fizički izgled u red, puna elana počne sa najnovijom ,,superbrzom i superuspešnom dijetom“ reši da je pojača pozitivnim sugestijama i kaže sebi ispred ogledala:
„Ja sam mršav, ja fantastično izgledam“ -Takva misao opet ide do podsvesti i podsvest kaže: „Ne, ovo ne odgovara programu po kome funkcionišem. Odbacujem ovu sugestiju.“ Posle par dana ili nedelja ta osoba shvata da ni pozitivne sugestije, ni ta nova ,,super brza i super uspesna dijeta“ ne daju rezultate.
Šta mislite, šta kaže ona sebi tada? ‘“Oh Boze, uvek ću biti debeo! Baš sam nesretan!“ I odlazi do frižidera da se uteši…
Zvuči Vam poznato? Ovo pravilo važi ne samo za težinu, nego i za sve druge programe našeg ponašanja i razmišljanja.
