Naš svesni deo uma je mesto gde provodimo najviše vremena. Ovaj deo našeg uma obavlja četiri funkcije za nas, a to su:
1. Analiza
– deo svesti koji posmatra svako dešavanje, rastavlja ga na delove i predlaže načine rešavanja tog problema. To je ujedno deo koji stvara na stotine odluka koje donosimo svakog trenutka; odluke za koje mislimo da su automatske, ali u stvari nisu, kao na primer: Da li da otvorim vrata? Da li da upalim svetlo? Da li da obučem jaknu? Itd. Obično za ovakve stvari mislimo da su automatske funkcije, ali nisu. Mi moramo prvo doneti odluku da li da to uradimo ili ne.
2. Racionalni deo svesti
– deo čiji je osnovni zadatak da nam daje objašnjenja za sva naša ponašanja i postupke. Kao što znate, ako nemamo objašnjenje zašto nešto radimo tako kako radimo, onda postajemo anksiozni, nervozni, frustrirani i slično.
Ako to stanje potraje dovoljno dugo, obično dovodi do ozbiljnih mentalnih stanja. (Mentalne ustanove su prepune ljudi koji rade neke stvari, a pri tome ne znaju zašto to rade).
Međutim, jedini problem sa „pravim“ objašnjenjem za neko naše ponašanje koji nam daje naš racionalni deo je taj što nikad nije „pravi“ razlog tog ponašanja.
Na primer, pušači kažu da puše zato što ih to smiruje, daje im snagu da istraju, vreme da smireno razmisle o nečemu i slično; debeli ljudi kazu: „Ja sam debeo zato što jedem kad mi je dosadno, kad sam nervozan, kad sam tužan, kad sam pospan, kad sam…“
Sta je zajedničko svim ovim navedenim objašnjenjima? Naravno, sigurno ste to već sami primetili, svima je zajedničko to što to nisu „pravi“ i „stvarni“ razlozi: pušači, pre nego što su stvorili naviku, čuli su neke druge pušače kako pričaju: „Pušim zato što me to smiruje“, „pusim zato sto… „; debeljuce su čule druge debeljuce kako kažu: „Jedem zato što sam nervozan“,“ jedem zato što mi je dosadno“, „jedem zato sto…“
